Peru

DETALJAN OPIS STAZA: Andi (šp. Cordillera de los Andes) predstavljaju venac planina na zapadu Južne Amerike[1]uz samu obalu Tihog okeana. Predstavljaju nastavak severnog venca Kordiljera od Karipskog mora do Ognjene zemlje, na dužini od 8.900 km. Protežu se kroz sedam država Južne Amerike. Najviši vrh Anda je Akonkagva 7040 m. Andi su najduži kontinentalni planinski masiv na svetu. Oni formiraju neprekidnu planinu duž zapadne ivice Južne Amerike. Ovaj planinski lanac je najširi između latituda 18° južno i 20° južno. Njegova prosečna visina je oko 4000 m. Andi se protežu od severa ka jugu kroz sedam južnoameričkih država: Venecuela, Kolumbija, Ekvador, Peru, Bolivija, Argentina i Čile.

PLAN I PROGRAM: Subota (26. septembar 2026.): Sastanak na aerodromu „Nikola Tesla” dva sata pre izabranog leta. Let Beograd – Lima.

Nedelja (27. septembar): Sletanje na aerodrom u Limi i transfer do hotela. Smeštaj u sobe (ili ostavljanje prtljaga na recepciji) i nakon kraćeg odmora polazak u obilazak Lime u pratnji lokalnog vodiča. Saznaćemo kada je i kako osnovan grad, kao i zbog čega nosi ime „Grad kraljeva”. Tokom šetnje kroz strogi centar grada (koji je na listi UNESKO-a), posetićemo manastir Svetog Franciska i podzemne katakombe. Prošetaćemo Glavnim trgom (Plaza Mayor), videti Predsedničku palatu, Nadbiskupsku palatu, Gradsku skupštinu…
Ostatak dana provodimo u samostalnom obilasku i upoznavanju Lime – grada koji je sa preko 9.000.000 stanovnika peti po veličini u Južnoj Americi. Noćenje u Limi.

Ponedeljak (28. septembar): Doručak. Transfer od smeštaja do aerodroma. Let Lima – Kusko. Transfer do smeštaja u Kusku. Stižemo u (moje mišljenje) najbajkovitiji grad na svetu, uz Trinidad na Kubi.
Kusko (Cusco) je grad na 3400 metara nadmorske visine, pa malo „ošamućeni” ostatak dana provodimo u odmoru i laganoj šetnji. Grad ima oko 500.000 stanovnika, a većina je poreklom iz naroda Kečua (Quechua) ili je mešanog (mestizo) porekla. Pored španskog, u Kusku se vrlo aktivno govori i jezik kečua, koji je bio službeni jezik Carstva Inka. Na jeziku kečua, ime Qosqo bukvalno znači „pupak” – „Pupak sveta”. Za Inke je ovaj grad bio centar univerzuma iz kojeg su se širili svi putevi njihovog ogromnog carstva.
Stari deo Kuska prvobitno je projektovan u obliku pume, koja je za Inke bila simbol moći i zemaljskog sveta. Utvrđenje Saksajvaman (Saqsaywaman), koje ćemo posetiti narednog dana, predstavljalo je glavu, dok je glavni trg bio stomak životinje.
Inke su zidove gradile bez maltera, klesanjem kamena tako precizno da između blokova ne može proći ni sečivo noža. Ovi zidovi su preživeli razorne zemljotrese koji su rušili kolonijalne crkve izgrađene direktno iznad njih. U ulici Hatun Rumiyoc nalazi se čuveni kamen sa 12 uglova – savršeno je uklopljen u zid i predstavlja vrhunac inženjerske veštine Inka. Svaki ugao je isklesan tako precizno da se savršeno uklapa sa susednim kamenjem, i to bez upotrebe bilo kakvog vezivnog materijala. Grad predstavlja fascinantan sudar dva sveta. Na primer, crkva Svetog Dominika (Santo Domingo) izgrađena je direktno na temeljima Korikanče – „Zlatnog hrama” Inka, koji je nekada bio potpuno prekriven zlatom.
Kusko nije samo grad sa UNESKO-ve liste svetske baštine, već živi muzej u šta ćemo se i sami uveriti. Šetnja njegovim ulicama podseća na putovanje kroz vreme, jer se na svakom koraku oseća snažna zaostavština Inka. Konkvistadori su koristili masivne kamene blokove, ostatke inka zidina, kao temelje za izgradnju svojih kuća i palata. Iako su godinama pokušavali da zatru svaki trag nasleđa ove drevne civilizacije i njenu duboku povezanost sa lokalnim narodom, u tome ipak nisu uspeli.
Ko propusti da kupi pončo, džemper, šal ili bilo koji drugi predmet od alpaka vune – debelo će pogrešiti.
Zbog velike nadmorske visine, svi piju čaj od koke (mate de coca). Lokalci ga konzumiraju vekovima kako bi ublažili simptome visinske bolesti, a i mi ćemo imati priliku da ga probamo na svakom koraku. Noćenje u Kusku.

Utorak (29. septembar): Doručak. Obilazak Kuska u pratnji lokalnog vodiča. Prošetaćemo Glavnim trgom (Plaza de Armas), gde ćemo se upoznati sa istorijom i značajem kulture Inka, kao i ogromnim promenama koje su nastupile nakon španskog osvajanja.
Zatim odlazimo u obilazak lokaliteta izvan grada. Posetićemo Korikanču (Qurikancha) – „Hram Sunca”, ruševine grada Kenko (Qenqo), hram vode Tambomačaj (Tambomachay), lokalitet Puka Pukara (Puca Pucara) i impresivnu tvrđavu Saksajvaman (Saqsaywaman) na brdu iznad grada. Ova tvrđava je poznata po ogromnim kamenim blokovima (neki su teški preko 350 tona) sastavljenim sa neverovatnom preciznošću.
Nakon obilaska svih lokaliteta i boravka na 3700–3800 metara nadmorske visine, uz zanimljivu „turističku aklimatizaciju”, vraćamo se u smeštaj. Noćenje u Kusku.

Sreda (30. septembar): Rano ujutru putujemo dva sata do mesta Moljepata (Mollepata), gde nas čeka doručak. Nastavljamo vožnju još sat vremena do lokaliteta Sorajpampa (Soraypampa) na 3900 mnv. Okruženi moćnim, snežnim vrhovima Salkantaj (Salkantay, 6271 mnv) i Humantaj (Humantay, 5473 mnv), uživaćemo u usponu do tirkiznog jezera Humantaj koje se nalazi na 4300 mnv.
Sat i po pešačenja do jezera, boravak na njegovoj obali i povratak do prevoza predstavljaju savršen spoj uživanja i fizičkog izazova. Jezero je jedno od najlepših u ovom delu Perua, a sam uspon na 4300 mnv poslužiće kao idealna aklimatizacija i priprema za izazove koji nas očekuju.
Vraćamo se u selo Moljepata na ručak, a zatim sledi povratak u Kusko. Noćenje u Kusku.

Četvrtak (1. oktobar): Novo iskustvo i nova lokacija – Duga planina (Rainbow Mountain) i Crvena dolina (Red Valley).
Ponovo ustajemo rano jer nas čeka nekoliko sati vožnje do mesta Fulavasipata (Phullawasipata), na 4626 mnv. Doručak ćemo imati negde na polovini puta. Od parkinga do vrha Vinikunka (Vinicunca), koji se nalazi na 5036 mnv, pešačićemo „lagaaanooo” dva i po sata.
Nakon boravka na vrhu (fotografisanje, odmor...), dok se ostali budu vraćali ka parkingu, naša grupa će biti jedna od retkih koja će „tabanati” još malo i posetiti Crvenu dolinu.
Koja je destinacija lepša – ostaviću svakome da odluči za sebe.
Ovo će biti još jedan dan za uživanje i vrhunsku aklimatizaciju. Spuštamo se do parkinga, a zatim odlazimo na zasluženi ručak. Nakon obroka nastavljamo vožnju ka Kusku, dok nam se u glavama vrte i slažu nestvarni utisci. Noćenje u Kusku.

Petak (2. oktobar): Doručak. Spakovani za dva dana prave avanture, krećemo ka Svetoj dolini Inka (Sacred Valley). Posetićemo nekoliko fascinantnih lokacija: Činčero (Chinchero), Moraj (Moray) i slane rudnike Maras (Maras Salt Mines / Salineras de Maras), sa preko 3000 slanih bazena. Svi bazeni su u privatnom vlasništvu lokalnih porodica koje i danas na tradicionalan način vade so.
Činčero je jedno od najupečatljivijih mesta u Svetoj dolini, na visini od čak 3760 mnv. Grad je izgrađen na temeljima palate Inka, a na glavnom trgu
dominira prelepa kolonijalna crkva iz 17. veka, podignuta direktno na masivnim zidinama Inka – što stvara neverovatan sudar dve kulture.
Činčero je svetski poznat po svojoj tekstilnoj tradiciji. Ovde žene i dalje neguju drevne tehnike prerade alpaka vune, koristeći prirodne biljke i insekte za bojenje. Posetićemo jednu od lokalnih radionica gde će nam kroz demonstraciju prikazati ceo proces – biće fascinantno videti kako od prirodnih sastojaka nastaju tako jarke i postojane boje.
Ovo je ujedno i izvrsna prilika da po veoma povoljnim cenama nabavimo autentične i kvalitetne proizvode od prave alpaka vune direktno od zanatlija.
Zatim idemo do arheološkog nalazišta Moraj (Moray). Lokalitet je poznat po neobičnim kružnim terasama koje su Inkama služile kao „poljoprivredna eksperimentalna stanica”. Svaka terasa ima sopstvenu mikroklimu, što im je omogućavalo da proučavaju kako različiti usevi rastu na različitim visinama i temperaturama.
Nastavljamo obilazak Svete doline i odlazimo do nestvarnih slanih rudnika Maras (Salineras de Maras).
Ovi rudnici datiraju još iz perioda pre Inka (kultura Čanapata), ali su ih Inke značajno usavršile i proširile. Neverovatno je da se tehnologija vađenja soli bukvalno nije menjala hiljadama godina. Više od 3.000 bazena napaja se iz jednog jedinog prirodnog izvora vrele i izuzetno slane vode, koji izvire iz samih dubina planine. Voda se sistemom sićušnih kanala preliva iz jednog bazena u drugi, a kada se pojedinačni bazen napuni, dotok se zatvara. Pod jakim andskim suncem voda isparava, ostavljajući za sobom blistave kristale soli. Kada sloj dostigne debljinu od oko 10 cm, lokalne porodice je ručno sakupljaju, čuvajući tako tradiciju svojih predaka.
Nakon obilaska, hitamo ka Urubambi (Urubamba), gde nas čeka gastronomski užitak (ručak). Put nastavljamo do mesta Olantajtambo (Ollantaytambo), gde se ukrcavamo na voz za Agvas Kalijentes (Aguas Calientes). Ovo planinsko mesto u podnožju Maču Pikčua je naša baza za sutrašnji dan. Noćenje u Agvas Kalijentesu.

Subota (3. oktobar): Doručak. Nakon kratkog pešačenja do stanice, ukrcavamo se u autobus koji nas vodi pravo ka kapijama jednog od sedam svetskih čuda – Maču Pikčuu (Machu Picchu).
Na stanici nas čeka lokalni vodič sa ulaznicama koje su kupljene mesecima unapred. Naša karta (za Krug 2 ili Krug 3, zavisno od dostupnosti u trenutku kupovine) omogućava obilazak po precizno određenoj putanji. Broj dnevnih posetilaca je limitiran, čime vlasti štite ovaj lokalitet od propadanja i prevelikih gužvi.
Veći deo stvari ostavljamo u smeštaju, jer unošenje velikih rančeva na lokalitet nije dozvoljeno. Sa sobom nosimo isključivo manji ranac (do 20 litara) za vodu, kabanicu, sendvič, jaknu... Kišobrani su zabranjeni na lokalitetu, pa je kabanicu mudro poneti.
Takođe, neophodno je da kod sebe imamo pasoš, jer bez njega i originalne karte na kojoj se podaci poklapaju, ulazak nije moguć.
Karakteristični trapezoidni otvori u zidu su niše, koje su Inke koristile za odlaganje dragocenosti, idola ili ceremonijalnih predmeta. Trapezoidni oblik nije bio samo estetski – on je građevine činio znatno otpornijim na seizmičke potrese.
Nakon obilaska citadele, vraćamo se autobusom u Agvas Kalijentes. Imaćemo slobodno vreme za ručak u ličnoj režiji, pre ukrcavanja na voz za Olantajtambo. Važno je da karte za voz čuvamo tokom celog puta, jer se proveravaju i prilikom ulaska i pri izlasku sa stanice. Vožnja autobusom od Olantajtamba do Kuska, gde ćemo prenoćiti.

Nedelja (4. oktobar): Doručak. Napuštamo Kusko, pa svu opremu nosimo sa sobom. Iznajmljenim prevozom i u pratnji turističkog vodiča putujemo ka Punu, atraktivnom „Rutom Sunca” (Ruta del Sol). Tokom putovanja posetićemo nekoliko izuzetnih lokacija. Prva je crkva Svetog Petra u Andavaililjasu (San Pedro de Andahuaylillas) na 3093 mnv, koja predstavlja jedinstven primer fuzije andske i španske kolonijalne arhitekture.
Sledeća pauza je lokalitet Rakči (Raqchi), gde se nalazi Virakočin hram. Ogroman centralni zid i okolne građevine, koje su služile za skladištenje, stanovanje i ceremonije, ponovo će nas uveriti u napredno inženjerstvo Inka.
Nećemo propustiti priliku da zastanemo i na prevoju La Raja (La Raya) na 4335 mnv, poznatom kao „Vidikovac između dva sveta”. Ovo je najviša tačka našeg putovanja i prirodna granica između regiona Kusko i Puno. Ovde se pejzaž naglo menja – iz zelenih andskih dolina prelazimo u suvu, beskrajnu ravnicu visoravni Altiplano.
Poslednja stanica je muzej Pukara (Pucará) na 3900 mnv, iz perioda pre Inka. Ovo mesto je poznato po „bikovima iz Pukare” (Toritos de Pucará), simbolima zaštite i prosperiteta koje ćete videti na krovovima andskih domova. Ručak je obezbeđen na jednoj od pauza tokom puta. U popodnevnim časovima stižemo u Puno. Noćenje u Punu.

Ponedeljak (5. oktobar): Doručak. Dan je rezervisan za plovidbu jezerom Titikaka (3820 mnv) – najvišim plovnim jezerom na svetu.
Posetićemo čuvena plutajuća ostrva Uroš (Uros) i ostrvo Takile (Taquile). Na ostrvima Uroš sve je – od same podloge pod nogama, preko kuća, pa do čamaca – napravljeno od presovane trske (totora). Imaćemo priliku da upoznamo autentičan način života koji se na ovim prostorima nije menjao vekovima. Taman kada ogladnimo, pristajemo na ostrvo Takile, gde nas čeka uplaćen ručak. Nakon obroka i uživanja u nestvarnom pejzažu jezera Titikaka, sledi povratak u luku, a potom i u hotel. Noćenje u Punu.

Utorak (6. oktobar): Doručak. Pakujemo stvari u naš autobus i krećemo ka Arekipi. Tokom putovanja napravićemo pauze za lakši treking do vodopada Piljones (Catarata de Pillones) i obilazak Kamene šume (Rock Forest).
Prvo odredište je vodopad Piljones. Smešten na neverovatnih 4.600 metara nadmorske visine, njegova vodena zavesa u kombinaciji sa tamnim vulkanskim stenama stvara zadivljujući prizor.
Iako smo već dobro aklimatizovani i visina nam neće predstavljati problem, moramo biti veoma pažljivi zbog klizavih stena. Znam da smo spremni na gotovo sve za dobru fotografiju, ali neka ipak ostane na tome – gotovo sve.
Nakon pauze za uživanje i fotografisanje, vraćamo se do vozila i nastavljamo vožnju od oko pola sata do sledeće lokacije.
Ništa manje zanimljiv lokalitet nije ni obližnja Kamena šuma Imata (Bosque de Piedras de Imata). Ovo je nadrealan predeo ispunjen ogromnim stubovima od vulkanskih stena (ignimbrita), koje je vetar tokom milenijuma izbrusio u oblike koji podsećaju na životinje, ljudska lica ili mitska bića. Ovo pravo carstvo kamena pružiće nam priliku za šetnju i fotografisanje najneobičnijih prirodnih formi koje se retko gde sreću.
Nakon lagane šetnje i obilaska ovih lokacija, nastavljamo vožnju do hotela u Arekipi, gde stižemo u poslepodnevnim satima. Noćenje.

Sreda (7. oktobar): Rano ustajemo i krećemo privatnim prevozom ka jednom od najdubljih kanjona na svetu – kanjonu Kolka (Colca Canyon). Vožnja kroz andske predele vodi nas pored snežnih vrhova i kroz visoke
planinske pustinje. Kako bismo dan počeli sa puno energije, napravićemo pauzu za tradicionalni doručak (uključen u cenu).
Naš glavni cilj je legendarni vidikovac Kruz del Kondor (Cruz del Condor), mesto gde se priroda prikazuje u svojoj najmoćnijoj formi. Ovde dolazimo da vidimo kralja Anda – kondora, jednu od najvećih ptica na svetu, čiji raspon krila doseže i preko tri metra, a težina iznosi i do 15 kilograma.
U zavetrini strmih litica, kondori strpljivo čekaju da jutarnje sunce zagreje vazduh u dubinama kanjona. Kada se pojave tople termalne struje, oni ih koriste kao svoj 'nevidljivi lift', elegantno izranjajući iz ponora bez ijednog zamaha krilima. Gledati ove masivne ptice kako jedre samo nekoliko metara iznad vaših glava, dok se ispod njih pruža ambis dubok preko hiljadu metara, iskustvo je koje se pamti.
U međuvremenu, naš stručni vodič će nas upoznati sa istorijom i kulturom naroda Koljagva (Collagua) i Kabana (Cabana). Oni su vekovima pretvarali ove strme litice u plodne poljoprivredne terase, koje i danas oduševljavaju svojom savršenom geometrijom.
Nakon ovog jedinstvenog doživljaja, nastavljamo prevozom do prevoja koji nosi lepo ime - Vidikovac na vulkane (Mirador de los Volcanes). Ovo je najviša tačka sa asfaltiranim putem u Peruu (4910 mnv). Napravićemo pauzu za fotografisanje fantastičnog prizora na čak pet vulkana. Jedan od njih – Sabankaja (Sabancaya, 5980 mnv) – još uvek je aktivan i iz njegovog kratera često izbija dim, a vide se i ugašeni vulkani: Ampato (Ampato, 6288 mnv), Hualka (Hualca, 6025 mnv), Misti (Misti, 5822 mnv) i Čačani (Chachani, 6057 mnv).
Oni koji ne budu išli na uspon mogu uživati na vidikovcu, pazariti rukotvorine na šarenim lokalnim tezgama ili se odmarati u prevozu.
Nekih 100 metara niže nalazi se start našeg današnjeg pešačenja. Sa visine od oko 4800 mnv krećemo ka vrhu vulkana Čukura (Chucura, 5260 mnv). Ovaj uspon je odlična priprema i aklimatizacija za sutrašnji odlazak na Čačani, jer je teren identičan – okamenjena lava bez rastinja. Prizor je jednoličan, ali se ništa drugo ne može ni očekivati od predela kojim vladaju vulkani.
Lagan ranac, u njemu polar, jakna protiv vetra, naočare, zaštita od nemilosrdnog sunca, kapa, rukavice, čeona lampa, voda, energetske čokoladice... i pravac vrh!
Staza vodi preko okamenjene lave i sitnog vulkanskog pepela. Vegetacije nema, a vazduh je oštar i redak. Za oko dva do tri sata laganog hoda stižemo na vrh, a nakon kraće pauze za uživanje u neverovatnom pogledu i fotografisanje, vraćamo se istom stazom do vozila, što traje znatno kraće.
Sedamo u prevoz i, sada već prilično gladni, krećemo ka najbližem restoranu. Tamo nas čeka zasluženi ručak (uključen u cenu) sa lokalnim specijalitetima. Nakon obroka i kratkog odmora, nastavljamo put ka Arekipi, gde nas čekaju smeštaj i noćenje.

Četvrtak (8. oktobar): Uspon na ugašeni vulkan Čačani (Chachani, 6075 mnv) ili izleti po izboru.
Za sve koji idu na uspon, pokušaću da dogovorim lanč-paket umesto doručka. Oni koji ostaju u Arekipi imaju redovan doručak u hotelu.
Svi koji ne budu išli na uspon imaće priliku da kvalitetno provedu dan. Lokalne agencije u Arekipi nude veliki broj zanimljivih izleta: Snežno bela slana pustinja – Laguna de Salinas (Laguna de Salinas) sa jatima flamingosa, kupanje u termalnim izvorima Lojen (Lojen) na visini preko 4.000 metara, Ruta Siljar (Ruta del Sillar) – poseta kamenolomu i kanjonu Anjašuajko (Cantera de Añashuayco)...
Ukoliko nam vreme bude naklonjeno, krećemo rano ujutru džipovima do podnožja planine. Naš cilj je najviša tačka ugašenog vulkana Čačani (6057 mnv). Džipovi bi trebalo da nas izvezu na visinu od 4950 metara. S obzirom na to da ćemo imati sjajnu aklimatizaciju tokom boravka u Peruu, smatram da uspon možemo izvršiti u jednom danu. Na taj način ćemo spavati u krevetu, biti odmorniji i nositi neuporedivo lakši ranac. Svako ko ipak želi dvodnevni uspon (spavanje u šatoru na 5250 metara uz nošenje teže opreme – vreća, podmetač, hrana, 5l vode...), treba to da mi saopšti prilikom prijave kako bih obezbedio dodatnog vodiča i svu neophodnu opremu.
Imamo odličnu podlogu: boravili smo u Kusku (3400 mnv) nedelju dana, posetili jezero Humantaj (4300 mnv), izvršili uspone na Vinikunku (5036 mnv) i vulkan Čukura (5260 mnv) – organizam ne može biti bolje pripremljen!
Laganim tempom, korak po korak, prešli smo 12 km uz 1100 metara uspona za ukupno 12+ sati. Zadovoljni uskačemo u džipove, jedva čekajući da stignemo u hotel i potrošimo svu toplu vodu iz bojlera.

Petak (9. oktobar): Rezervni dan.
Doručak. Ukoliko smo prethodnog dana uspešno završili planinarenje, ovaj dan ćemo iskoristiti za zasluženi odmor i upoznavanje sa istorijom Arekipe (Arequipa). Naziv „Beli grad” najpopularniji je nadimak za ovo mesto, a razlog leži u specifičnoj arhitekturi njegovog istorijskog centra. Većina zgrada, crkava i katedrala, prepoznatljivih po svojim tornjevima i kolonijalnom stilu, izgrađena je od belog vulkanskog kamena koji se zove siljar (sillar). Ovaj materijal potiče od drevnih erupcija okolnih vulkana, prvenstveno Čačanija (Chachani).
Osim obilaska glavnog gradskog trga (Plaza de Armas), predlažem da slobodno vreme iskoristite za posetu čuvenom manastiru Sveta Katalina (Santa Catalina). Sagrađen 1579. godine, ovaj „grad u gradu” zapravo je kompleks živih boja – plavih i crvenih hodnika koji su u savršenom kontrastu sa belim zidinama ostatka grada. Šetnja kroz njegova dvorišta pruža najbolji uvid u kolonijalnu prošlost ovog kraja. Noćenje u Arekipi.

Subota (10. oktobar): Arekipa – Lima
Doručak. Transfer do aerodroma i let za Limu, gde nas ponovo očekuje prevoz do hotela. Pošto smo u Limi već boravili, koristimo slobodno vreme za samostalnu šetnju gradom. Posetićemo Miraflores (Miraflores), elitni deo grada na liticama iznad okeana, i spustiti se do same obale. Oni hrabriji mogu okušati sreću i „bućnuti se” u hladnu vodu Tihog okeana.
Uveče odlazimo do kvarta Baranko (Barranco), boemskog srca Lime i najšarmantnijeg dela grada. Ovaj kraj je prepun restorana, kafića, umetničkih galerija, grafita, murala i prelepih kolonijalnih vila iz 19. veka. Videćemo i čuveni Most uzdaha (Puente de los Suspiros), a veče ćemo, po ličnom izboru, provesti u nekom od lokala sa najboljom živom svirkom u gradu. Noćenje u Limi.

Nedelja (11. oktobar): Rano ujutru napuštamo hotel. Transfer do aerodroma i let Lima – Beograd.

Ponedeljak (12. oktobar): Povratak u Beograd.

Opšte napomene o programu:
Ovaj plan nudi savršenu kombinaciju avanture, kulture i planinarenja: od posete Maču Pikčuu i najvažnijim lokalitetima iz perioda Inka, preko jezera Titikaka, do trekinga do vodopada i jezera na visinama preko 4000 metara. Uživaćemo u lepoti „Dugine planine”, kao i u usponima na dva vrha preko 5000 metara i jednom preko 6000 metara.
Svi lokaliteti su dostupni uz umeren napor svima koji imaju pristojnu kondiciju i jaku volju. Jedino je uspon na vrh Čačani (6057 mnv) kondiciono zahtevan zbog izraženog manjka kiseonika i otežanog disanja. Za one koji se ne odluče za ovaj uspon, lokalne agencije u Arekipi nude brojne alternative: izlet do jezera Salinas sa flamingosima, kupanje u divljini na 4000 metara u termalnim bazenima Lojen (Lojen) ili detaljan obilazak znamenitosti Arekipe.
Logistika i vodiči: Za sve destinacije i transfere na raspolaganju ćemo imati iznajmljena vozila. Tokom obilaska gradova i lokaliteta pratiće nas lokalni turistički vodiči, dok je ostatak vremena predviđen za samostalno istraživanje. U toku uspona na vrhove sa nama će biti nekoliko planinarskih vodiča.

Oprema za uspone: Višeslojna garderoba (aktivni veš, pantalone tanje i deblje, polar, vindstoper, goreteks jakna, naočare, dva para rukavica, kapa...), i obuća (obavezno planinarske cipele, samo za uspone na Čukuru i Čačani) prilagođena planinskim uslovima, zaštita od sunca, vetra i kiše, pribor za prvu pomoć, čeona lampa, energetski barovi, dovoljne zalihe hrane i vode, štapovi...

Tehnička oprema (cepin, dereze, kaciga) nije potrebna.

Dokumentacija: Važeći pasoš, povratna avionska karta, planinarska kartica i putno osiguranje (obavezno). Viza za državljane Srbije nije potrebna.

Voda: Naš organizam nije navikao na lokalnu vodu sa česme – koristi se isključivo flaširana voda.
Smeštaj i hrana: U gradovima smo smešteni u hotelima, a u manjim mestima u odličnim pansionima.

Ovo je planinarska akcija, a ne turističko putovanje. Shodno članu 86, stav 3, Zakona o turizmu, za ovo putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancije putovanja.
Ovo putovanje zahteva timski duh. Molim da se ne prijavljuju osobe sa posebnim zahtevima, oni koji nisu spremni na kompromise ili oni koji sopstveni komfor stavljaju iznad potreba grupe. Nepotrebna preispitivanja i filozofiranja me ometaju u kvalitetnoj organizaciji važnih stvari za sve učesnike.
Program putovanja i uspona je orijentacioni. Vodič zadržava pravo izmene plana u slučaju nepredviđenih okolnosti.
Učesnici idu na sopstvenu odgovornost, uz obavezno pridržavanje Pravilnika o bezbednom izvođenju planinarskih aktivnosti PSS.
Organizator: SPU Outdoor Adventure, Novi Sad.
Vodič: Milutin Ilić, +381 63 510 503

VREME I MESTO POLASKA: Subota (26. septembar 2026.): Sastanak na aerodromu „Nikola Tesla” dva sata pre izabranog leta. Let Beograd – Lima.

VREME I MESTO POVRATKA: Ponedeljak (12. oktobar): Povratak u Beograd.

KOTIZACIJA: Usluga je na bazi noćenja sa doručkom, uz obezbeđen ručak na izletima gde je to u programu naznačeno.
Kotizacija: 1.000,00 dinara.
Ostali troškovi:
Avionska karta Beograd – Lima – Beograd: Cene i vreme leta značajno variraju između avio-kompanija (1100–1500 €). Turkish Airlines je najavio uvođenje direktnog leta Istanbul – Lima, što može biti povoljna opcija. Predložiću optimalnu varijantu leta, ali svaki učesnik samostalno donosi odluku o izboru kompanije i grada polaska. Po potrebi, pružam pomoć prilikom kupovine avio-karata.
Troškovi u Peruu: Za dva lokalna leta, sve transfere, noćenja sa doručkom, izlete sa plaćenim ulaznicama i taksama (većina sa uključenim ručkom), kao i lokalne turističke i planinarske vodiče – iznos je 1900 evra po osobi (plaća se na licu mesta).
Važne napomene:
U slučaju odustajanja, potrebno je pronaći adekvatnu zamenu, jer se novac ne vraća.

❮ ❯